RITAM PRIRODE – PULSACIJA

Da li uopšte postoji dobar ili loš pokret? Kako izabrati baš taj neki poseban i izdvojiti ga kada postoji beskonačno mnogo vrsta pokreta kroz koje se telo izražava bilo da je reč o sportu, plesu, borilačkim veštinama ili ma kojoj drugoj vrsti pokreta?

Pokret – dobar ili loš?

Telo samo po sebi ima ogromne potencijale te tako neko kroz trening može dostići da vuče kamion ili kroz istezanje da dobije neverovatnu fleksibilnost tela. Za takve podvige neophodni su volja, disciplina, istrajnost, ali to su samo aspekti u beskonačnoj paleti izražavanja tela kroz pokret. Kako telo ima svoja ograničenja, godine, pol i konstitucija utiču da uvežbavanjem nekog pokreta stignemo samo donekle. Dakle uvežbavanjem možemo dobiti snagu, brzinu ili fleksibilnost, ali, da li postoji još nešto, neki potencijal koji kao takav neotključan spava u svakom čoveku?

 

Ritam

Da bih bolje objasnio gore navedeno valjalo bi sagledati kretanje ne kao određenu vrstu ili pravac već kao deo celine kojoj čovek već po svojoj prirodi pripada. Drugim rečima tražimo ritam u kojem priroda pulsira.

Spontani krug tai chi 1

Foto: Jelena Vlatković

Ako nije jasan ritam prirode biće dovoljno da se ma gde bili okrenemo oko sebe i posmatramo grane kako se ljuljaju na vetru, talase kako se beskonačno stapaju jedni u druge, bilo koju životinju kako prirodno sledi ritam pulsacije, kao i mnoge druge fenomene u prirodi. Tajna leži u harmoniji suprotnosti. Grane mogu biti veoma snažne ali isto tako kada vetar duva one slede taj ritam i pokazuju svoju elastičnost. Posmatranjem zaključujemo da nije drvo u pravu te da se kreće lepše a i bolje u odnosu na vodu i njene talase već da zajedno poznaju univerzalni zakon kretanja, princip po kojem sve u Univerzumu pleše u istom ritmu stvarajući pritom beskonačnu paletu pokreta. Sam princip ne pripada nekoj određenoj školi ili praksi, zasigurno nije tajna tehnika namenjena samo „odabranima“, ne pripada pojedincu, kao ni svetu reči i oblika već jednostavno JESTE. Intresantno je da to što po rođenju dobijamo kao dar prirode jako brzo već u ranoj mladosti gubimo uslovljenim načinom života i pokretanja tela. Dobra vest jeste da možemo ponovo da se vratimo u ritam po kojem pleše sav živi svet.

Po čemu se razlikuje ritam?

Riba i voda su jedno te se tako riba bez poznavanja sastava vode kreće slobodno i u harmoniji sa svojim prirodnim okruženjem. Tako da je pokret tela i svojevrsni energetski obrazac koji ostavljamo u prostoru kao neku vrstu svojeručnog potpisa. Ono što nosimo u umu i srcu telo oslikava kroz pokret. Drugim rečima stvaramo i u znanju ali i u neznanju, izbor je naš. Sve je stvar frekvencije tako da bi naša spoznaja o principu trebala da krene od stvaranja rezonantnosti između tela i prostora. Um, srce, telo,

Yi Quan pozicija zmaja

Foto: Jelena Vlatković

senzibilnost svi uslovi su već tu ali ono što nedostaje jeste prisutnost. Pošto ako smo prisutni onda smo budni, svesni smo i osećamo, bez toga vratio bih se na početak teksta i uvežbavanje pokreta za koji su dovoljni volja, disciplina i istrajnost. Dakle, da bismo oslobodili potencijale uma i srca trebalo bi da krenemo od fizičkog dela treninga i dovedemo telo u harmoniju sa silama koje ga okružuju. Da bi telo bilo u stanju opuštenosti trebalo bi kao prvo da stvorimo uslove kroz pravilnu simetriju zglobova što vodi osećaju ravnoteže. Tek kada mozak više ne „juri“ ravnotežu možemo da pristupumo razvijanju mentalno osećajnog potencijala. U Yi Quan veštini to zovemo yinian (unutrašnji vid), razvijanje osećajnog potencijala koji nam omogućava da preko senzorskog sistema tela stupimo u komunikaciju sa Prostorom, postižemo rezonantnost. Sledeći korak bi bio da se sve to prenese u pokret. Drugim rečima namera stvara jasan osećaj kao da se telo kreće kroz vodu, gde pritom telo mora da pravi identičan otpor kretanju vode pa se na taj način stvaraju dve dualne sile koje se pravilnim vežbanjem poklapaju i postaju jedna tj. stvaraju rezonantnost kroz harmoniju suprotnosti. Tada telo u pokretu izgleda kao da pliva u Prostoru. Uslovi za to su tiho u glavi i mir u srcu, početak komunikacije sa Prostorom.

Za kraj ponovio bih da princip nije nikakva forma ili metod. Mnogo puta sam video veoma lepe pokrete kod ljudi ali momenat kada se zada slobodan pokret sva lepota nestaje.

Uzrok tome leži u uvežbavanju a ne razvijanju osećaja kroz pokret. Čak i razvijanje opuštenog pokreta kroz fascije nije deo majstorstva već predstavlja podlogu za početak. Sve ima svoju svrhu i svako ima svoj nivo razumevanja prema trenutnim mogućnostima. Taman kada nešto naučiš već moraš isto i da otpustiš kako bi stvorio prostor za sledeći ciklus. Pravilno učenje vodi slobodi kroz to čime se čovek bavi a ne zaroblljava um u forme i obrasce, dok je ponavljanje formi i obrazaca sa osećajem već nešto drugo. Na taj način udahnjujemo život u to šta radimo. Forma je mrtav pokret, živ pokret je kao reka, večno je nov. Kroz istu reku nikada ne teče ista voda.

 

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s