VELIKI PUT

„Veliki Put nije težak za one koji nemaju posebnih sklonosti. Ako želiš da spoznaš istinu, ne budi ni za, ni protiv. Nečija borba između onoga što mu se dopada i ne dopada jeste bolest uma. Budi uvek radostan i istinit, bez težnje za aktivnošću i dokazivanjem, budi uvek u jednoti stvari i sva pogrešna gledišta će nestati sama od sebe. Što više misliš i pričaš o tome, to se više udaljavaš od istine. Nemoj tragati za istinom, samo prestani da imaš mišljenje. Kada je um neuznemiren na Putu, ništa na svetu ga ne može povrediti. Mir i nemir potiču od iluzije. Onaj ko zna, shvatiće da je Put tu, pred njim oduvek.“ – Seng Can (jap. Sosan)

 

© Dario Marić - dariomaric.tumblr.com

© Dario Marić – dariomaric.tumblr.com

Ako bih ovo putovanje započeo svojim rečima o tome kako sam ja zakoračio na Put i dodirnuo riznicu znanja, koje jednim delom želim da vam prenesem kroz ovaj tekst, zasigurno bi neko rekao: mlad čovek, a već ima tako visoko mišljenje o sebi. Nasuprot tome, ako bih u svom pisanju stavljao akcenat na to kako sam ja tek učenik, već bi se našao neko ko bi rekao da se velika mudrost skriva iza moje skromnosti. U oba slučaja mentalno opažanje daje unapred definisano mišljenje pojedinca. Da li je mudrac onaj čovek koji zna da priča samo lepe stvari ili, možda, mora da ima dugu belu bradu? Pitam se, da li mudrac može da bude običan čovek pored kojeg prolazimo svakodnevno i kroz kojeg direktno progovara istina, ne primećujući ga zbog zastora koji smo tako gusto vezli kroz tolike godine života, kako bismo definisali i ojačali svoj lični stav kroz ime i prezime glumca na pozornici sveg života?

Znanje nije personalizovano, ne pripada nikome ekskluzivno, a opet je u svakom trenutku dostupno hrabrima, bez obzira na pol i godine starosti, koji su spremni da izvade trn sopstvenog mišljenja na koji smo nagazili još onda kada smo krenuli da se formiramo kao ličnosti, a koji nas sve više žulja kako koračamo kroz život. Upravo je naše lično mišljenje to koje fino i sa puno pažnje neguje bol, ne dajući da rana zaraste i trn sam od sebe ispadne. Umesto jednostavnog rešenja naše mišljenje nam daje mnoštvo opcija, katkad, tako kritikujući sebe upućuje nas na razna mesta u svetu gde bi trebalo da „nađemo“ sebe, pritom, ne dajući ni trenutak slobode našoj pažnji stvarajući tako mentalne okove. Konstantna vezanost naše pažnje za misli stvara poistovećivanje sa istima, čineći tako pojedinca odsutnim, što je temelj sveg neznanja koje ujedno predstavlja i izvor patnje na ovom svetu. Nasuprot tome, spoznaja, kako ju je pojedinac sve više svestan, dozvoljava da se znanje manifestuje i deluje u svetu u kojem živimo. Kada bi svako bio svestan koliko mnogo ima da radi na sebi, ne bi tako olako svoju pažnju posvećivao mislima koje stalno lutaju i bave se nebitnim i prolaznim stvarima. Mnogi ljudi čekaju idealne uslove kako bi počeli da rade na sebi. Jedni kažu: „Kada bih imao više vremena, odmah bi se posvetio radu na sebi“, dok drugi koji, pak, imaju dosta vremena, kažu: „Samo da rešim svoju ekonomsku situaciju i počinjem istog momenta da radim na sebi“. Nikada se neće stvoriti baš idealni uslovi za rad na sebi, to je samo misaona igra iluzije.

 

Znanje leži u tišini

 

„Znanje oduvek leži u jednoti i tišini, dok neznanje pravi ogromnu buku kako bi privuklo i rasulo pažnju na mnoštvo nebitnih stvari uzrokovanih prostorom i vremenom”

 

Istinsko znanje ne leži u prikupljanju gomile informacija ili prepričavanju tuđih mudrih reči; za naše lično mišljenje to jeste veoma bitno pošto je um taj koji ne prihvata da je sve znanje u jednostavnosti. Umu je potreban predstavnik koji ga poistovećuje sa nekom idejom i koji će ujedno da mu govori ono šta um želi da čuje, bilo da je reč o nekoj ideji, grupi ili pojedincu. Znanje oduvek leži u jednoti i tišini, dok neznanje pravi ogromnu buku kako bi privuklo i rasulo pažnju na mnoštvo nebitnih stvari uzrokovanih prostorom i vremenom.

© Dario Marić - dariomaric.tumblr.com

© Dario Marić – dariomaric.tumblr.com

Iako sin velikog čoveka i učitelja Maria Topolšeka, znanje nisam mogao da dobijem na poklon već sam morao da prođem kroz mnoštvo teških situacija kako bih zaslužio da počnem sa učenjem. Moj put je, naravno, umnogome obeležila i moja majka. Sa svim mojim manama, velikom milošću sam dobio priliku da učim i da kroz to odgovorno služim drugima. Početak učenja obeležile su mnoge teškoće. Dešavalo se čak i da su neki ljudi na mene gledali kao na lošu kopiju svoga oca. S druge strane, stvarao sam sebi pritisak i postavljao visoke ciljeve, kao da bi to trebalo da mi ubrza proces učenja. Očekivanja su bila velika, daleko iznad mojih mogućnosti. Nasuprot tome, nikada nisam trpeo pritisak kako moram biti dobar u vežbanju, niti sam bio navođen da nešto moram raditi, kao što ni moje mane nisu bile osuđivane. Uvek mi je sve bilo pruženo kao mogućnost ličnog izbora. Malo toga je ukazivalo da ću krenuti napred, a opet mi je ukazano poverenje za mnoge stvari. Tada mi je sve to izgledalo poprilično besmisleno. Dosta godina je prošlo dok nisam shvatio šta znači, spontano i bez napora, posvetiti svoju pažnju u delovanje s ljubavlju. Da nije bilo tako, ne bih imao dobru podlogu za dalji rad. Znajući kakav sam bio, razvio sam osećaj i empatiju prema drugim ljudima i njihovim problemima. Trudim se da radim na sebi kako bih to što naučim mogao s ljubavlju da podelim i sa drugima i na taj način opravdavam poverenje koje je i meni bilo ukazivano mnogo puta. Veliki broj ljudi je sklon osuđivanju i kritikovanju, počev od drugih ljudi, pa sve do sveta u kojem živimo. Uglavnom je tu kraj njihovog delovanja. Ako već neko primećuje da nešto nije u redu, zašto onda svojim ličnim delovanjem ne učini ovaj svet lepšim mestom u okviru svojih trenutnih mogućnosti? Kako onda treba delovati?

 

Alat za remek-delo života

 

„Kada bi svako bio svestan koliko mnogo ima da radi na sebi, ne bi tako olako svoju pažnju posvećivao mislima koje stalno lutaju i bave se nebitnim i prolaznim stvarima”

 

Sada ću vam otkriti tajni recept koji se nije menjao vekovima, a isto tako uspešno može da se primeni i danas, tako da pažljivo pratite tekst. Pronađite alat koji će vam pomoći na vašem putu. Ostavite svoje misli i ideje po strani i poslušajte svoje srce, ono zna put. U ovom receptu neophodan sastojak čini i vest majstor koji će vas uputiti u rad sa alatom. Veštom majstoru nije potrebna gomila svakojakog alata kako bi stvarao umetnost, već je kadar da sa par alatki stvori remek delo. Kao i svaki drugi alat, ukoliko ne znate da rukujete njime, iako je možda najbolji na svetu, uopšte neće poslužiti svojoj svrsi. Svaki dobar alat iskovan je u istom izvoru. Alati kojima se ja služim su tai či (Tai Chi), veština spontanog kruga, i čuan (Yi Quan), ali to mogu biti i druge lepe veštine koje oplemenjuju čoveka kao što su muzika, ples, slikarstvo… Jednostavno, budite srećni što vam se pružila prilika da učite i neka vaš rad bude iskren i od srca. Tek tada ćete znati kako da poštujete mogućnost koja vam se pružila odakle će se dalje, spontano, roditi i vaša disciplina kao i volja, tako da vam nikada neće biti teško da radite. Posvetite svoj rad i nesebično pružajte drugima znanje koje ste stekli. Gajite veliko poštovanje prema ljudima koji su svetlost prenosili kroz vekove i održali pravo znanje sve do naših dana, bez obzira na okolnosti u kojima su živeli. Lako je raditi sa ljudima koji to žele, ali posvetite u mislima ljubav i mir ljudima koji vas ne razumeju, pa možda zbog toga čak i kritikuju ili osuđuju. Dajte se nesebično u tome što radite, ali ne očekujte niti iščekujte rezultate. Neka vaš rad bude posvećen od srca.

Mnogi ljudi se trude, možda čak u ovom trenutku idu i pogrešnim putem. Nemojte im nametati svoje mišljenje niti ih osuđujte, poštujte ih i dozvolite im da sami steknu uvid, budite ni za, ni protiv. Ako ste iskreni u tome šta radite, rezultati ne mogu da izostanu. Vaša promena će biti primer koji će i drugi rado da slede i to spontano. Svako iskren dobija mnogo više nego što bi on to sam mogao i da zamisli. Neka se stvari dešavaju spontano, kao što i cvet sam iznikne iz semena. Vi samo zalivajte cvet. Kada dođe vreme za to, seme cveta, vetar će bez napora da ga rasprši po livadi. Neka vaš um bude kao um učenika koji je kao list belog papira po kojem tek treba da se piše. Onaj ko ima previše svojih ideja nema šta da nauči pošto se već predstavlja kao znalac.

Ako ste iskreni u tome šta radite, rezultati ne mogu da izostanu. Vaša promena će biti primer koji će i drugi rado da slede i to spontano

Put koji počinje srećom

„Neka se stvari dešavaju spontano, kao što i cvet sam iznikne iz semena. Vi samo zalivajte cvet“

 

© Dario Marić - dariomaric.tumblr.com

© Dario Marić – dariomaric.tumblr.com

Na kraju, ovo naše putovanje, završio bih rečima koje je učitelj moga oca njemu uputio, evo sada već ima skoro pola veka od tada, „vežbaj i telo će ti samo davati odgovore“. Iskreno poštujući, moj otac je sledio te jednostavne reči i postigao, kako i sam kaže, mnogo više nego što je mogao i da zamisli. Mnogo puta iste reči su i meni bile upućene. Verujem da tradicionalni koncept učitelj i učenik ne postoji na način kako to mnogi doživljavaju. Učitelj nije superčovek, već je, naprotiv, svojom iskrenošću i posvećenošću, radom i trudom spoznao deo beskonačnog znanja i njegova dalja uloga je da osvetljava put drugim ljudima koji su dovoljno hrabri da kroče na stazu srca. Sam učitelj ne pruža nešto što učenik nema i sam, već je učenik samo u tom trenutku nesvestan toga zbog gomile misaonih procesa kojima se bavi i sa kojima se poistovećuje, te mu je neko potreban kako bi mu osvetlio put. Znanje ne pripada ni učitelju ni učeniku, pošto je znanje bilo tu i pre njih, a biće tu i posle njih. Znanje im je samo omogućilo da uvide i spoznaju celinu. Svako ko veliča i poredi svoje znanje sa drugima, zasigurno ne zna baš ništa. U ovom trenutku, naše putovanje se ovde završava kako bi možda upravo započelo neko novo. Malo bi bilo reći hvala na vašem vremenu koje ste odvojili da biste pročitali ovaj tekst i učinili me srećnim. Možda je upravo toliko vremena i truda potrebno da biste i nekog drugog učinili srećnim. 

„Neka vaš um bude kao um učenika koji je kao list belog papira po kojem tek treba da se piše. Onaj ko ima previše svojih ideja nema šta da nauči pošto se već predstavlja kao znalac”

  • Tekst objavljen u januarskom broju magazina Sensa 2016. godine
Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s